Uočavaju se na svim nadzemnim delovima graška. U izvjesnoj meri različiti su kod pojedinih Asochyta vrsta. U pravilu se na zaraženim delovima razvijaju žute, a zatim smeđe pege okrugloga, ovalnoga (duguljastoga) do poligonalnoga oblika. Na stabljici i mahunama pege su svetlije sredine i tamnog ruba, a na mahunama one su i ulegnute. Preko mahuna parazit zaražava zrno te ukoliko radi o semenskom grašku, ono postaje izvor zaraze

Simptomi bolesti se ispoljavaju na svim nadzemnim delovima biljaka: lišću, stablu (vreži) i plodovima. Prvi simptomi se javljaju na kotiledonim listićima u vidu okruglih, nekrotičnih, mrkih pega. Oboleli kotiledoni se suše i opadaju. U polju simptomi se jasno zapažaju na starijem lišću pri osnovi vreže. Oni u početku žute, kasnije se na njima javljaju pojedinačne okrugle do uglaste pege, veličine 0,2-2,0 cm. Na pegama se sa lica lista u vlažnim uslovima obrazuju konidije, koje su utopljene u eksudat. Središnji, nekrotični deo pege, je svetlije, dok je periferni zagasitije boje i oko njega se uočava hlorotični oreol. U okviru pega suvo lisno tkivo se cepa i ispada. U slučajevima jačih zaraza, pege prekrivaju čitav list, zbog čega se suši i izgleda kao spržen.

Na stablu se obrazuju izdužene (1-5 cm), prilično krupne ovalne pege, manje ili više uvrnute u tkivo. One su u početku narandzaste boje, zbog konidijskog eksudata, a kasnije postaju mrke boje. Pojava većeg broja pega na vrežama izaziva uginjavanje dela vreže iznad zaraženih mesta. 

Simptomi : Bakterija Xanthomonas campestris pv. vesicatoria parazitira sve nadzemne delove biljaka paradajza. Na listu se uočavaju male vlažne ili uljaste pege nepravilnog oblika. Vremenom sredina pege dobija mrku boju a periferni deo ljubičastomrku. Pege se šire i spajaju a obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se mogu zapaziti vlažne, tamnozelene pege nepravilnog oblika, koje izazivaju prstenovanje i sušenje vršnog dela stabla. Međutim, u nas se najčešće uočavaju karakteristični simptomi na plodovima paradajza, usled čije pojave i nastaju najveće štete. Pege na nezrelim plodovima su u početku vrlo sitne i zelenkastomrke. Širenjem pega, obolelo tkivo postaje mrko, a u sredini se uočavaju zrakaste pukotine. Nastale promene se nepravilno razvijaju dobijajući karakterističan izgled krasta, po čemu je bolest i dobila ime. Oboleli plodovi se deformišu, gube tržišnu vrednost, ili potpuno izumiru.

Simptomi : Bakterija Xanthomonas campestris pv. vesicatoria parazitira sve nadzemne delove biljaka paradajza. Na listu se uočavaju male vlažne ili uljaste pege nepravilnog oblika. Vremenom sredina pege dobija mrku boju a periferni deo ljubičastomrku. Pege se šire i spajaju a obolelo tkivo se lomi i ispada. Na stablu se mogu zapaziti vlažne, tamnozelene pege nepravilnog oblika, koje izazivaju prstenovanje i sušenje vršnog dela stabla. Međutim, u nas se najčešće uočavaju karakteristični simptomi na plodovima paradajza, usled čije pojave i nastaju najveće štete. Pege na nezrelim plodovima su u početku vrlo sitne i zelenkastomrke. Širenjem pega, obolelo tkivo postaje mrko, a u sredini se uočavaju zrakaste pukotine. Nastale promene se nepravilno razvijaju dobijajući karakterističan izgled krasta, po čemu je bolest i dobila ime. Oboleli plodovi se deformišu, gube tržišnu vrednost, ili potpuno izumiru.

Prvi simptomi paleži u rejonu južne Srbije primećuju se rano u proleće, na tek otvorenim cvetovima. Oni najpre dobijaju vlažan izgled, zatim venu, postaju smežurani i dobijaju tamnomrku boju. Infekcija se dalje širi i patogen parazitira cvetnu dršku, koja pocrni za vrlo kratko vreme.
Tokom cvetanja voća insekti (pčele, ose, muve, cikade i dr.) imaju veliki značaj u širenju infekcije, kada posećuju obolele, a zatim zdrave cvetove gde bakteriju unose u tkivo preko cvetnog tučka.
Bakterija se preko cvetne drške dalje širi zahvatajući mlade, nesazrele plodiće koji se smežuravaju, suše, pocrne i kao takvi ostaju na rodnim grančicama. Pri povoljnim klimatskim uslovima na inficiranim plodićima dolazi do pojave kapljica bakterijskog eksudata, što je prilikom obilaska terena, simptomatološki ukazivalo na prisustvo bakterije E amylovora, a laboratorijskom analizom to i potvrdjeno.
Infekcija se preko cvetne drške dalje širi na mladare, koji nekrotiraju sušeći se potpuno, a nekad samo delimično. Sušenje mladara uočava se do nodusa grančice, te se ista dalje nesmetano razvija, dajući kvalitetan i zdrav plod.

Simptomi:  Infekcije ostvarene u ranim fazama razvoja biljke, posle sadnje i nicanja, dovode do potpunog propadanja biljaka, one venu i suše se. Koren i donji deo mladih lukovica truli i može biti prekriven sa gustom micelijom patogena. U miceliji mogu se uočiti sitna (1-1,5 mm), crna, okruglasta telašca koja predstavljaju sklerocije parazita. Zaražene biljke zaostaju u porastu, donje lišće žuti od vrha prema osnovi, nekrotira i propada. Glavice belog luka koje obole tokom čuvanja su bez vidljivih simptoma oboljenja. Tek na pritisak prstom oseća se da su čenovi meki. Kada se sa ovakvih glavica skinu ovojni listići ispod njih se jasno uočava beličasta prevlaka sa sklerocijama. Obolele lukovice se ne raspadaju već vremenom očvrsnu i mumificiraju se.

Suzbijanje : Pri infekciji mladih, tek iziniklih biljaka gljiva prouzrokuje simptome poleganja ili topljenja rasada. Tada se na prizemnom delu stabla sejanaca uočava vodenasta nekrotična pega, koja zahvata nežno tkivo stabla sa svih strana. Slične simptome prouzrokuju i drugi patogeni, tako da lako može doći do pogrešne dijagnoze oboljenja. Na odraslim biljkama, nakon rasađivanja simptomi su vrlo karakterisitčni. Na prizemnom delu stabla u nivou zemljišta, nastaje prostrana vodenasta pega. Ona se postepeno širi, 5-10 cm u dužinu, zahvatajući stablo sa svih strana. U okviru pege formira se paperjasta, beličasta micelija. Obolele biljke se povijaju, venu i za kratko vreme izumiru. Tokom razvoja gljiva formira telašca crne boje – sklerocije, najčešće u srži obolelog stabla.

Epidemiologija : Gljiva se u priridi održava u vidu sklerocija, koje zadržavaju vitalnost više godina. Sklerocije mogu da klijaju u miceliju ili se na njima, nakom perioda niskih temperatura, obrazuju askusi sa askosporama koje vrše primarne infekcije. Posebno velike štete nastaju u uslovima povećane vlažnosti vazduha, prisustva slobodne vode i kada su temperature u intervalu od 15 do 21 °C. U zaraženom biljnom tkivu se formiraju sklerocije, ali one najčešće služe za konzervaciju, jer spoljni uslovi ne dozvoljavaju još jedan infekcioni ciklus u toku vegetacije.

Simptomi: Prvi simptomi oboljenja se mogu uočiti na čašičnim listićima i lišću koje okružuje gronju. U početku se pojavljuju svetle, maslinaste pege nepravilnog oblika, a kasnije sa razvojem oboljenja pege postaju ovalnog oblika, maslinaste ili smeđe boje. Lišće je osetljivo na infekciju oko 5 dana nakon otvaranja lisnih pupoljaka. Mlado, zaraženo lišće ostaje sitno i uvijeno i ranije opada. Broj pega na listu varira, i kreće se od jedne do dve, pa do nekoliko stotina. Zaraze se mogu javiti na čašičnim listićima (kaliks) i na peteljci ploda (pedicel). Pri jačim infekcijama peteljki ploda dolazi do ranijeg opadanja nesazrelih plodova.

Plod jabuke je osetljiv na zaraze tokom čitavog perioda razvića. Tipični simptom na plodu su jasne, maslinasto zelene, skoro kružne pege, grube (krastave) strukture veličine do 2 cm u prečniku. U slučaju jakih zaraza, dolazi do pojave deformacija, pucanja i opadanja plodova. U godinama, kada se infekcija ostvari neposredno pre berbe, moguća je i pojava latentnih zaraza plodova. Ovi simptomi se ne uočavaju u toku same berbe, ali se prilikom čuvanja u skladištima na površini ploda pojavljuju tamne krastave pege. Ova faza oboljenja se označava kao skladišna krastavost.

Simptomi oboljenja - Prve zaraze mogu nastati rano, već pri proizvodnji rasada paradajza. Na gornjem lišću biljaka rasada uočavaju se tamnomrke pege. Nekrotične pege se pojavljuju na donjem, starijem lišću većih biljaka paradajza. Najpre su sitne i nepravilnog oblika, a kasnije postaju manje-više okrugle, sivo mrke sa crnim koncentričnim krugovima, i dostižu 1-2 cm u prečniku. Često su okružene oreolom žute boje.

Na stablu su pege ovalnog oblika i često većih dimenzija od onih na listu. Ponekad se prostiru duž stabla, a mogu ga prstenasto zahvatiti, što se često dešava u mladih biljaka, pri čemu zahvataju i dublje slojeve tkiva, što narušava strukturu stabla. Nastaje takozvano prstenovanje stabla, pri čemu delovi iznad pege potpuno izumiru.

Izazivač napada listove, osnovu stabljike i klasje. Pod lupom se može razlikovati od drugih bolesti mrke pegavosti: njegovi nosači spora stoje pojedinačno i nose jednu do dve, crne savijene spore, oblika banane. Na osnovi stabljike se mogu videti prugaste, tamnosmeđe nekroze, koje prelaze na zdravo tkivo. U slučaju jake zaraze, osnova stabljike truli. Na donjim listovima se obrazuju lezije, koje se šire na čitav list. S vremenom se formiraju tačkaste, vretenaste do ovalne tamnomrke pege na listovima. Pege se povezuju i listovi umiru, pri čemu se zadržavaju crno-smeđe fleke na nekrozama. Na klasju se pojavljuju smeđe-crne nekroze. Golim okom se mrka pegavost može pomešati sa truleži crnih nogu, oboljenjima izazvanim gljivama Fusarium ili mrežastom pegavošću (Spot-Tip). Nosači spora liče na vrste Alternaria i Cladosporium.

Znaci bolesti se manifestiraju na mladicama, rozgvi i listovima. Zaraza na bobicama je vrlo rijetka. Na peteljkama cvata nastaju tamnosmeđe zone različitih oblika, okružene svijetlim rubom.
Na listovima samo nekih sorata dolazi do infekcije. U početku vegetacije, najčešće uz glavne žile, listovi imaju jednu ili nekoliko nekroza, promjera 1-2 mm, okruženih žućkastim prstenom. Zaraženi dio plojke zaostaje u rastu, pa se list nabora i deformira. Na mladicama se, na najdonjim internodijima, pojavlju obično već koncem svibnja, tamnoplave nekroze duguljasta oblika, zašiljene na krajevima. Te nekroze mogu obuhvatiti čitavu mladicu pa se ona pod teretom roda ili zbog vjetra slomi. Dok su zelene, na mladicama ne dolazi do formiranja piknida. Kad počnu odrvenjavati, na njima dolazi do promjene boje. Kod većine sorti dolazi do izbjeljivanja. Kora postaje srebrenkasta, ali piknidi se na njoj počinju formirati tek nakon zime, kada se temperatura popne iznad 10°C. Srebrenkastost rozgve nastaje zbog toga, što se micelij razvija pod korom te na taj način ulazi zrak pod koru koja poprima srebrenkastu boju

Na lišću se ispoljavaju sivkasto žute pege prečnika do 1 cm, koje su okružene tamno braon prstenom. Pege na peteljci koje se javljaju mogu je prstenovati zbog čega se liska suši.

Na listovima se obrazuju male, brzo rastuće, tamnosmeđe pege sa koncentričnim krugovima. Obolelo tkivo je oštro odvojeno od zdravog. Prvo bivaju zaraženi donji listovi. Na krtolama se nalazi takozvana suva trulež, nazvana i tvrda trulež. 

Kod belih sorati, pege su žute a crvene do crvenobraonkaste kod crnih sorata. Srednji deo pega nekrorira i postaje tamnocrven, zbog čega pege, odnosno oboleli delovi liske, izgledaju kao vatrom sprženi. Na listovima pri završetku porasta, ili na onima koji su prestali da rastu, javlja se veći broj sitnih pega. Intenzivne zaraze su na donjih šest, a ređe i na prvih 12 listova. Oboleli listovi prevremeno (krajem proleća)
opadaju. Veliki gubitak lisne mase može dovesti do zastoja u porastu čitavog čokota, ili lastara i grozdica, a ponekad i do osipanja grozdica ili pak sušenja. Obolele cvasti kao i bobice nekrotiraju i suše se.

Epidemiologija : Parazitna gljiva se održava u opalom lišću. U proleće, a ređe i u jesen, na opalom lišću, duž nerava, parazit formira apotecije žućkaste boje i prečnika oko 0,6 mm. Askospore koje se formiraju u apotecijama po oslobađanju raznosi vetar i one obavljaju zaražavanje. Lišće postaje osetljivo kada dostigne prečnik od oko 5 cm. Posle određenog razvoja u lisnom parenhimu parazit prodire u sprovodne sudove i zapušava ih. Zbog toga se zahvaćeni delovi liske suše.

Bolest paprike. U zavisnosti od načina zaraze simptomi kod zaraženog rasada su u vidu poleganja biljaka i biljke izgledaju kao pokošene. Ukoliko se biljke zaraze iz zemljišta već presađene biljke, tada se simptomi javljaju u zoni korenovog vrata, koji postaje tamnocrn, nakon čega se pojavi nekroza i vlažna trulež kore. Plodovi paprike mogu biti napadnuti direktno ili preko peteljke. Ako nakon zaraze nastupi vlažan period, tada se oko mesta ulaza parazita stvara vodenasta pjega koja zahvata čitav plod, a na njemu i u njemu se stvara bjeličasta prevlaka, koju čini micelije. Ukoliko posle zaraze nastupi sušni period, tada se plodovi smežuraju, a pokožica dobija boju i izgled pergament-papira.

Zelenkastobele ili crvenkaste, krte izrasline pokazuju se brzo po izbijanju listova. Listovi se kovrdžaju. Na gornjoj strani se mogu naći beličaste malje. Ti listovi se suše i otpadaju. Otpadaju i plodovi.
Izazivač bolesti: Gljiva prezimljuje na kori ili ljuspama pupoljaka. Po kiši u proleće spore dospevaju na nove pupoljke. Kao fini zametak gljiva prodire u tkivo lista i tu prouzrokuje deformacije. Zaraza zavisi od vremenskih uslova. Što su češće padavine u trenutku izbijanja to se jače ispoljava bolest. U beličastom sloju na gornjoj strani lista obrazuju se spore. Krajem proleća te spore izlaze i dospevaju na izdanke istog drveta ili susednih drveća. Tamo klijaju i stvara se prezimni oblik. Krug razvoja je zatvoren. 

Simptomi : Već u rano proleće javljaju se simptomi na licu zaraženog lišća u obliku maslinastozelenih, okruglih pega (krasta) koje kasnije poljubičaste i pocrne. Kasnije se iste pojavljuju i na plodovima. Potrebno je naglasiti da zbog površinske voštane kutikule lišće kruške je otpornije na krastavost od plodova koji mogu biti potpuno uništeni. Zbog posebne morfološke građe, lišće kruške početkom maj bude gotovo uvek zdravstveno ispravno. Usled zastoja u porastu tkiva unutar pege, zaraženo lišće počinje se deformisati. Na mladim zaraženim izbojima javljaju se najpre sitni, ovalni plikovi na kori koji kasnije pucaju i nastaju rak-rane. To se najčešće dešava kod osetljivih sorata. Takvi zaraženi mladi izboji uzrokovaće odumiranje pupoljaka sledećeg proleća.

Obavezni parazit koji prezimljuje kao micelijum na otpalim i zimskim žitaricama. Spore se šire vetrom. Izazivaču je potrebno blago jesenje ili zimsko vreme, toplo proleće i visok stepen đubrenja azotom. Epidemiološko širenje se često odvija tek posle obrazovanja klasova.
Lisna rđa takođe prolazi celokupni razvojni ciklus sa osnovnim fazama i zamenom domaćina preko očobajke, ali nema značaja u srednjeevropskim agronomskim uslovima. Kod tritikale može dostići štetne razmere zaraze.
Od izbijanja na gornjoj strani lista nastaju rđastocrvene, ovalne, nepravilno raspoređene bubuljice (legla uredospora). Ređe se javljaju na donjoj strani lista, režnjevima lista i klasju. Bubuljice su često okružene svetlom kružnicom („zelena ostrva”). Kratko pre cvetanja crno-smeđe bubuljice nalaze se na donjoj strani lista (legla teleutospora). Lisna rđa se u određenim okolnostima može pomešati sa žutom rđom, koja se javlja u sličnim bojama. Jasna karakteristika koja omogućava razlikovanje jeste trakasta raspoređenost bubuljica kod žute rđe. 

Ne pojavljuje se na mladom kukuruzu, već kada dostigne visinu preko 10 cm. Tada se javljaju na pojedinim nadzemnim dijelovima manje ili veće izrasline – mehuri koji su u početku svetle boje (sivo-zelene), a kasnije dobiju tamnu sivu boju, raspucavaju se i iz njih se oslobađa crna praškasta masa spora.
Zaraženi mogu biti svi nadzemni delovi, ali treba naglasiti da je zaraza lokalnog karaktera, ne proširuje se po drugoj biljci.