Plamenjača krastavca najveće štete nanosi na kornišonima u postrnoj setvi ali i u plasteničkoj proizvodnji. Iako kotiledoni mogu biti zaraženi, prve zeraze se javljaju na središnjem lišću. Simptomi na listu su u vidu svetlozelenog mozaika. Razvojem bolesti pege postaju žute i oivičene većim lisnim nervima. Plamenjača se može razviti i na plodovima krastavca dok se redovno razvija na plodovima dinja. Za infekciju plamenjače krastavca dovoljna je rosa. Kod gajenja u polju kada su listovi na zemlji, rosa se redovno formira u tom prostoru. Infekcija krastavca se dešava na temperaturama između 10-22°C sa optimumom oko 16-22°C. Zoospore prodiru kroz stome u roku od 2 sata. Inkubacija traje 4-14 dana pa se u vegetaciji krastavca javlja veći broj sekundarnih zaraza. Do sada je opisano 5 patotipova P.cubensis na osnovu afiniteta prema domaćinima. Svi patotipovi se razvijaju na krastavcima ali ne i na dinjama i lubenicama. Primarni inokulum su konidije u vazduhu. Konidije služe za sekundarne infekcije. Plamenjača se izuzetno brzo razvija i u povoljnim uslovima usev potpuno može da propadne.