Lisne sovice se javljaju svake godine, kako na ratarskim, tako i na povrtarskim kulturama. Ove štetocine su polifagne, hrane se na preko 80 vrsta gajenih i samoniklih biljaka. Štete nastaju na zeljastim biljnim delovima, pre svega na lisnoj masi, jer gusenice grizu tkivo izmedu nerava i mogu da izazovu golobrst.
Najvece štete prave na kupusnjacama, gde se ubušuju u glavicu. Na biljkama kukuruza oštecuju svilu, lišce i metlicu. Na šecernoj repi napada lišce, a narocito druga generacija koja može izazvati golobrst. Polaganje jaja kod M. brassicae je u jednom sloju u vidu nepravilnog mnogougla dok M. oleracea polaže jaja višeslojno u piramidalnim gomilicama. Jaja polažu na nalicju lista. Godišnje imaju dve generacije, prezimljavaju u obliku lutke u zemljištu. Krajem maja i pocetkom juna naredne godine pojavljuju se leptiri. Gusenice prve generacije štete cine na usevima krajem juna i pocetkom jula a druga krajem avgusta i pocetkom septembra. Odgovaraju im vlažna staništa, velike kolicine padavina, navodnjavanje kako ratarskih tako i povrtarskih kultura i pojacano dubrenje azotom.